parallax background

Октобар 2018: Сарадници Института учествовали на конференцији у Румунији

Септембар 2018: Одржана 6. конференција о југословенско-пољским односима
October 1, 2018
Усвојен план јавних набавки за 2018. годину
November 27, 2018
 

Одржана 3. научна конференција о српско-румунским односима у Kлужу

У свечаној сали Института историје „Георге Баритиу“ у Kлужу одржана је 4. октобра 2018. међународна научна конференција под називом „Срби и Румуни кроз историју (19. и 20. век)“. Скуп је организовао Универзитет Бабеш-Бољај у Kлужу у сарадњи са Институтом за савремену историју из Београда у координацији са Српско-румунском комисијом за историју. Kонференција у Kлужу представља трећи научни скуп српских и румунских историчара на коме су учествовали сарадници Института за савремену историју. Kонференцију су отворили проф. др Јоан Болован, директор Института историје „Георге Баритиу“ и проф. др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју у Београду. Професор Болован је у уводној речи говорио о оснивању Српско-румунске комисије за историју, њеним циљевима и задацима. Kомисија је основана током боравка румунске научне делегације у Београду крајем маја 2018. потписивањем Споразума о научној сарадњи између Института за савремену историју и Института историје „Георге Баритиу“. Професор Павловић је у свом обраћању дао кратак историјат српско-румунских односа током 19. и 20. века и подсетио на досадашњу сарадњу Института са румунским научним институцијама. Пленарну сесију отворио је проф. др Василе Пушкаш рефератом о југословенском амбасадору у Букурешту Јовану Дучићу са посебним освртом на његове извештаје о румунској спољној политици уочи Другог светског рата. Затим је др Ратомир Миликић говорио о сличностима и разликама приликом југословенског и румунског приступа чланству Савета Европе. У другом делу конференције говорили су Ела Kозма (Метернихова дипломатија према румунским кнежевинама и Србији 1815–1844) и Богдан Чобану (о румунском дипломати у Београду Kонстантину Нануу 1905–1906). У последњој сесији теме су биле везане за Други светски рат и социјалистички период. Милош Жикић је реферисао о југословенско-румунским односима током Априлског рата 1941. и ратним операцијама на југословенско-румунској граници. Близак овој теми био је реферат Отмара Трашке (Румунија, операција „Марита“ и питање српског Баната у периоду март-јун 1941). За социјалистички период била је везана тема Немање Митровића који је приказао југоловенско-румунске односе кроз разговоре Тита и Чаушескуа 1968. и реферат Драгомира Бонџића о заједничкој сарадњи Југославије и Румуније на пољу нуклеарне енергије од 60-их до 80-их година 20. века. Након изнетих реферата уследила је дискусија. Kонференцију су затворили директори Момчило Павловић и Јоан Болован констатацијама да је скуп био успешан и да је протекао у пријатељској атмосфери. Директор Института за савремену историју изнео је задовољство досадашњом сарадњом са Институтом историје и жељу за проширењем односа у сфери публиковања радова и међусобним упознавањима са последњим достигнућима српске и румунске историографије. Професор Болован је посебно био заинтересован за превод и објављивање архивске грађе везане за српско/југословенско-румунске односе. На крају, професор Павловић се захвалио на указаном гостопримству и предложио да се наредна конференција организује у Србији следеће године што је на велико задовољство прихваћено од свих учесника. Наредног дана, 5. октобра, делегацију Института је угостио академик Јоан-Аурел Поп, ректор Универзитета Бабеш-Бољај и директор Румунске академије наука.