Герила на Балкану, Београд-Врање

Историја медицине, фармације и народне медицине, Зајецар
December 17, 2017
Осма седница ЦK СKС, Најава скупа
December 17, 2017

Међународни научни скуп: Герила на Балкану: Борци за слободу, бунтовници или бандити – истраживање гериле и парамилитарних формација на Балкану у 19–20. веку. Београд – Лесковац – Врање, 13–16. септембар 2006.
Поводом 60 година завршетка Другог светског рата и победе антифашистичке коалиције, у Сомбору је одржан међународни скуп Србија (Југославија) 1945–2005. Идеологија, покрети и искуства, у склопу програма којим се Србија и Црна Гора придружила осталим земљама света у свечаном обележавању значајног јубилеја – тријумфа над нацизмом и фашизмом. Покровитељи су били Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије, Министарство културе Републике Србије, Скупштина општине Сомбор и Руски центар за међународну научну и културну сарадњу у Београду.
Називом Србија (Југославија) 1945–2005 – идеологија, покрети и искуства, скуп је имао циљ да сугерише промену политичких и друштвених околности под којима се у нашој земљи прославља 60-годишњица завршетка Другог светског рата. Распадом социјалистичке Југославије током 90-их година прошлог века и формирањем националних држава на њеној територији значајно се променио поглед на претходну, заједничку историју. Нови политички токови и укидање идеолошких стега у историографском дискурсу донели су бројна преиспитивања. Kриза кроз коју наша земља пролази већ извесно време и њен пољуљан међународни углед наметнули су историчарима обавезу да истраже узроке таквог става.
Презентовани радови били су подељени у две готово једнаке целине. Прва половина реферата односила се на питања везана за Други светски рат. Теме су биле разноврсне: завршне борбе за ослобођење Србије, историографске полемике о вредности и значају покрета отпора у окупираној Србији, комунистички национални концепт из 1945, совјетска позадина у рату, учешће бугарских јединица у завршним борбама за ослобођење Србије, статистички подаци о броју страдалих припадника Kраљевине Југославије у рату, култ Драже Михаиловића, слика непријатеља и савезника у Србији 1941–1944, колаборација и покрети отпора у француској и италијанској историографији и друго.

Друга половина радова односила се на период социјалистичке Југославије, а спектар проучаваних питања такође је био разноврстан: прилагођавање Југословенске армије на мирнодопске услове живота по завршетку рата, европско и српско грађанство 1945–1950, југословенска политичка емиграција у Великој Британији 1945–1955, слика Немачке у послератним уџбеницима историје, промена слике совјетског војника на страницама југословенске штампе у време разлаза са СССР-ом, обележавање Дана победе 9. маја у Југославији 1945–1955, место Југославије у ратним плановима СССР-а и земаља народне демократије, југословенски концепт несврстаности и Бандуншка конференција, рад са децом немачке националности после рата, споменици и гробља НОР-а 1947–1965, узроци распада Југославије и друго.

Међународни научни скуп је испунио очекивања. У свечаној атмосфери и уз присуство заинтересованих посматрача, учесници скупа су афирмисали принципе научности и толерантне и аргументоване академске полемике. Дат је допринос развоју историографије о југословенској држави, отворени су нови приступи и теме у проучавању њене прошлости и афирмисане су нове стајне тачке у посматрању тока историјског збивања, посебно када је реч о савременом осврту на прошлост.

Nazad