Bela knjiga o cenzuri i progonu

Bilo je to vreme spaljivanja rukopisa i knjiga, cenzurisanja pisaca, bunkerisanja filmova. Bila je to 1984. godina, ali autor knjige nije Orvel, mada i na njega dosta liči, nego svemogući agitprop Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske. Pošto se tih godina posle Titove smrti u društvu nagomilalo mnogo „neprihvatljivih elemenata” u književnosti, kulturi i umetnosti, moralo je nešto hitno da se preduzme.

„Spasonosno” rešenje pronađeno je u objavljivanju optužujućeg dokumenta Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske 21. aprila 1984, pod naslovom: „O nekim idejnim i političkim tendencijama u umetničkom stvaralaštvu, književnoj, kazališnoj i filmskoj kritici, te o javnim istupima jednog broja kulturnih stvaralaca u kojima su sadržane politički neprihvatljive poruke”. Dokument je, suštinski, bio spisak nepoželjnih autora koje valja cenzurisati, a uz imena dati su i izvodi iz njihovih dela, stihovi, aforizmi...

Mada je u Zagrebu bila legalno dostupna i prodavala se kao bestseler, u Beogradu je knjiga imala sasvim drugačiju sudbinu. Bila je, naime, zabranjena i – spaljena. I nisu to učinili „neprihvatljivi stvaraoci”, već tadašnje vlasti, nakon što su je u „samizdatu” bez ikakvih izmena, o svom trošku preštampali i objavili novinari Rastko Zakić i Dragan Antić. Promenili su, istina, naslov i nazvali je „Antologija dokumenata o vremenu koje živimo – Bela knjiga”. I to je, očito, bilo neprihvatljivo.

Potom je, pet godina kasnije, u promenjenim „društveno-političkim okolnostima”, materijal ipak u celosti objavljen, što su u specijalnom izdanju magazina „Intervju” priredili beogradski novinari Hadži Dragan Antić, Milorad Vučelić i Sava Dautović, dok su recenzenti bili Vida Ognjenović i Biljana Jovanović. A onda, konačno, materijal je ovih dana objavljen i u vidu knjige, pod naslovom „Obračun sa `kulturnom kontrarevolucijom` u SFRJ”. Istina, kako je objasnio glavni urednik ovog izdanja dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, Zagreb je opet bio korak ispred, jer se pre mesec dana i tamo pojavilo „drugo izdanje”.

„Bela knjiga – 1984”, u izdanju Službenog glasnika, predstavljena je prekjuče u Kolarčevoj zadužbini, i o njoj je govorio sociolog Nebojša Popov, koji je i sam bio na meti tadašnjih partijskih cenzora i čije ime je na spisku „neprihvatljivih autora”.

– Živeti u to vreme bilo je s jedne strane grozno, kada doživite progon, kada vas liše izvora prihoda, ugroze vas lično i vašu porodicu, kada vam oduzmu pasoš, pa još strpaju u zatvor i zabrane knjigu, pa i unište knjigu. Ali, istovremeno, uvek sam se trudio da zajedno sa drugim ljudima pružam otpor nasilju. Jer, ako pustite jedan talas nasilja, pa drugi, treći, onda je s tim gotovo nemoguće izaći na kraj. Zato smo mi danas u izuzetno teškoj situaciji, jer su se ti talasi nasilja nagomilali. Zarobljeni smo sve dok se sa time kritički ne suočimo i ne dešifrujemo zašto se sve to dogodilo – ocenjuje nekada zabranjeni autor.

Osim Popova, na spisku nepoželjnih nalazila su se skoro sva značajna stvaralačka imena tog vremena, a mnogi od njih su i danas aktivni na javnoj sceni: Gojko Đogo, Dobrica Ćosić, Matija Bećković, Ljubomir Simović, Vuk Drašković, Vojislav Koštunica, Vojislav Šešelj, Jovan Ćirilov, Bora Đorđević, Dušan Kovačević i mnogi drugi. Svi oni su ili neposredno spomenuti u ovom dokumentu ili su u kasnijem periodu potpali pod njegov udar.

Kako je to objasnio jedan od priređivača, istoričar dr Srđan Cvetković: „Sloboda je poput vazduha – niko je ne primećuje kada je ima”. Njegov kolega dr Kosta Nikolić je dodao da je tadašnji srpski kulturni krug, mahom pisci okupljeni oko Dobrice Ćosića, uneo preokret u društvenoj svesti. Oni su, pojasnio je Nikolić, isplivali na površinu tadašnjih zbivanja, jer je zvanična istoriografija bila sputana, pa su književnici na sebe preuzeli i njihov posao i radili na osnovu emocija. I za to bili nemilosrdno gonjeni.

Članak objavljen u listu Politika 24.2.2011 na strani 8,  autor Bojan Bilbija

Kolarčev univerzitet, 22. februar 19.30 casova, Promocija: Bele knjige 1984., priredjivači dr Kosta Nikolić, dr Srdjan Cvetković, dr Djoko Tripković 

opis: Na veoma posećenoj promociji koju su organizovali Institut za savremenu istoriju i Sluzbeni glasnik govorili su i razmenili misljenja o Beloj knjizi i političkoj represiji u SFRJ: prof.dr. Momčilo Pavlović, Nebojša Popov, dr Kosta Nikolić i dr Srdjan Cvetković