Бела књига о цензури и прогону

Било је то време спаљивања рукописа и књига, цензурисања писаца, бункерисања филмова. Била је то 1984. година, али аутор књиге није Орвел, мада и на њега доста личи, него свемогући агитпроп Централног комитета Савеза комуниста Хрватске. Пошто се тих година после Титове смрти у друштву нагомилало много „неприхватљивих елемената” у књижевности, култури и уметности, морало је нешто хитно да се предузме.

„Спасоносно” решење пронађено је у објављивању оптужујућег документа Централног комитета Савеза комуниста Хрватске 21. априла 1984, под насловом: „О неким идејним и политичким тенденцијама у уметничком стваралаштву, књижевној, казалишној и филмској критици, те о јавним иступима једног броја културних стваралаца у којима су садржане политички неприхватљиве поруке”. Документ је, суштински, био списак непожељних аутора које ваља цензурисати, а уз имена дати су и изводи из њихових дела, стихови, афоризми...

Мада је у Загребу била легално доступна и продавала се као бестселер, у Београду је књига имала сасвим другачију судбину. Била је, наиме, забрањена и – спаљена. И нису то учинили „неприхватљиви ствараоци”, већ тадашње власти, након што су је у „самиздату” без икаквих измена, о свом трошку прештампали и објавили новинари Растко Закић и Драган Антић. Променили су, истина, наслов и назвали је „Антологија докумената о времену које живимо – Бела књига”. И то је, очито, било неприхватљиво.

Потом је, пет година касније, у промењеним „друштвено-политичким околностима”, материјал ипак у целости објављен, што су у специјалном издању магазина „Интервју” приредили београдски новинари Хаџи Драган Антић, Милорад Вучелић и Сава Даутовић, док су рецензенти били Вида Огњеновић и Биљана Јовановић. А онда, коначно, материјал је ових дана објављен и у виду књиге, под насловом „Обрачун са `културном контрареволуцијом` у СФРЈ”. Истина, како је објаснио главни уредник овог издања др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, Загреб је опет био корак испред, јер се пре месец дана и тамо појавило „друго издање”.

„Бела књига – 1984”, у издању Службеног гласника, представљена је прекјуче у Коларчевој задужбини, и о њој је говорио социолог Небојша Попов, који је и сам био на мети тадашњих партијских цензора и чије име је на списку „неприхватљивих аутора”.

– Живети у то време било је с једне стране грозно, када доживите прогон, када вас лише извора прихода, угрозе вас лично и вашу породицу, када вам одузму пасош, па још стрпају у затвор и забране књигу, па и униште књигу. Али, истовремено, увек сам се трудио да заједно са другим људима пружам отпор насиљу. Јер, ако пустите један талас насиља, па други, трећи, онда је с тим готово немогуће изаћи на крај. Зато смо ми данас у изузетно тешкој ситуацији, јер су се ти таласи насиља нагомилали. Заробљени смо све док се са тиме критички не суочимо и не дешифрујемо зашто се све то догодило – оцењује некада забрањени аутор.

Осим Попова, на списку непожељних налазила су се скоро сва значајна стваралачка имена тог времена, а многи од њих су и данас активни на јавној сцени: Гојко Ђого, Добрица Ћосић, Матија Бећковић, Љубомир Симовић, Вук Драшковић, Војислав Коштуница, Војислав Шешељ, Јован Ћирилов, Бора Ђорђевић, Душан Ковачевић и многи други. Сви они су или непосредно споменути у овом документу или су у каснијем периоду потпали под његов удар.

Како је то објаснио један од приређивача, историчар др Срђан Цветковић: „Слобода је попут ваздуха – нико је не примећује када је има”. Његов колега др Коста Николић је додао да је тадашњи српски културни круг, махом писци окупљени око Добрице Ћосића, унео преокрет у друштвеној свести. Они су, појаснио је Николић, испливали на површину тадашњих збивања, јер је званична историографија била спутана, па су књижевници на себе преузели и њихов посао и радили на основу емоција. И за то били немилосрдно гоњени.

Чланак објављен у листу Политика 24.2.2011 на страни 8,  аутор Бојан Билбија

Коларчев универзитет, 22. фебруар 19.30 цасова, Промоција: Беле књиге 1984., приредјивачи др Коста Николић, др Срдјан Цветковић, др Дјоко Трипковић 

опис: На веома посећеној промоцији коју су организовали Институт за савремену историју и Слузбени гласник говорили су и разменили мисљења о Белој књизи и политичкој репресији у СФРЈ: проф.др. Момчило Павловић, Небојша Попов, др Коста Николић и др Срдјан Цветковић